Razum i osecajnost

 

   Znas onaj osecaj kada dobijes nesto sto toliko dugo zelis da si zaboravio razlog zbog kojeg si ga uopste zeleo? Kada prodje toliko vremena ili se desi vec toliko stvari, da se strast i zelja od kojih si toliko izgarao, neopazeno pretvore u opsesiju i prosto iscekivanje? A zivot nista i nikog ne ceka . . . Panta rei :) Sve se menja... A ti ne znas. Ne vidis. Nego cekas, i mislis da zelis. 

   A onda se desi. Jer mora tako. Kada nesto toliko zelis, da ceo svoj univerzum svedes na tu jednu misao, onda mora da se desi. Pobeda! .. pobeda? To je to?? I krenes da pomislis "ali...?!" Trenutna sreca preraste u to "ali" i shvatis da nisi stvarno, izistinski srecan. Shvatis to po onom gorkom ukusu koji svaka takva "pobeda" neizbezno ostavi...

   E taj osecaj, taj osecaj zbunjenosti, neispunjenosti, na taj osecaj mislim. I posle, .. nema Posle. Tu ide tacka. Jer joj je tu mesto. Tu je zivot stavio jos mnogo, mnogo pre toga, samo ti nisi bio toga svestan. I mozes ti onda sebe da ubedjujes, mozes bar da probas, ali... :) Ali to nije to! Nije nikad ni bilo. Shvatis da si sanjao, mastao. I da je vreme da se probudis. Jer to se radi. Kad se odsanja san.

 

    Razmisljala sam neko vreme koje korisnicko ime da upotrebim, da lici na mene, a ipak ne bude previse prepoznatljivo, da bude jednostavno i ne pretenciozno. I tako nek bude JednaJelena, obicna i neobicna, jednostavna i komplikovana, sanjar i realista, srce i racio, sve u isto vreme i uvek u sukobu sama sa sobom. Ali samo jedna takva, jedinstvena, ne svima dobra, jedna Jelena :)

I to bi bilo o meni . .. Dalje nek govore moje misli i reci koje one oblikuju. .. Tako cemo se najbolje upoznati. Pa onda, Dobro vece, blogeri! :)

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.